"Zašto pušiš tako prokleto brzo?”, upitao sam je.
Pogledala me i nasmešila se široko, i da nije imala te savršeno otmene zelene oči jedan takav osmeh bi na njenom uzanom licu mogao izgledati pritupo. Osmehujući se radosno, kao malo dete na Božićno jutro, kazale je: “Vi pušite zato što uživate u tome. Ja pušim da umrem."